Dredovi - Sve o dredovima

Dredovi su univerzalni fenomen, i kroz istoriju ljudi različitih kultura su nosili dredove. Može se reći da je, ono što nam je danas poznato kao dredovi, jedna od najstarijih i najuniverzalnijih frizura.

Jedan izvor tvrdi da dredovi potiču iz Indije (za razliku od većine koji Egipat smatraju rodnim mestom dredova) od boga Šive i njegovih sledbenika. Vrlo je verovatno da je ovo duhovno poreklo dredova u Indijskoj kulturi. Međutim, prvi arheološki dokazi o ljudima koji nose dredove dolazi iz Egipta.

Bez obzira na poreklo, sve kulture nosile su dredove u nekom trenutku svog postojanja. Rimski izvori kažu da su Kelti nosili svoju kosu "kao zmije". Germanska plemena i Vikinzi su takođe nosili svoju kosu u dredovima. Dredove su nosili i monasi Etiopijske Pravoslavne Tevahedo Crkve, Nazareti Judeizma, Sveti ljudi hinduizma, derviši Islama i još mnogi mnogi drugi. Postoje čak i snažne sugestije da su prvi Hrišćani nosili dredove, pre svega Snažni Samson koji je tvrdio da mu pramenovi kose daju nadljudsku snagu.

Verovanje da dredovi daju osobi snagu nije vezano samo za ovu Biblijsku priču. Mnogi su verovali da energija (pre svega životna energija, chi, prana, ki..) izlazi iz tela kroz vrh glave i da zamršena kosa usporava ili sprećava njen odlazak i na taj način čini osobu jačom ili joj čak daju nadprirodne moci. U mnogim kulturama bilo je uobičajno da šaman nosi dredove. Dredovi takođe simbolizuju i demonstriraju da su naša fizička pojava i sujeta nebitni. To takođe simbolizuje i potpuno obrijana glava ali o tome drugi put. Mnogi još uvek veruju da su dredovi prirodan i najzdraviji stil kose, jer će kosa sama da se "udreda" ako je pustite da bude prirodna.

Na početku industrijske revolucije Rastafarijanizam postaje popularan među crnim stanovništvom Jamajke. Rastafarijanizam crpi svoja uverenja iz tri glavna izvora: Starog zaveta, Africkih plemenskih kultura i Hindu plemenskih kultura. Pre nego što je dobio ime "Rastafarijanizam" njegovi sledbenici su sebe zvali "dreads" u prevodu "plaši, strah" što je označavalo njihov strah i poštovanje prema Bogu. Htedavši da se ugledaju na to sveti ljudi Nazareta i Hindu su takođe počeli da nose dredove i tada zapravo dredovi dolaze u svakodnevni svet. Rastafarijanizam je počeo da privlaci paznju kada je 1930. Ras Tafari krunisan za cara Etiopije. Posle je primoran u izgnantstvo i mnogi su obećali da će puštati kosu dok se njihov car ne vrati.

Povezivanje dredova sa pušenjem marihuane takođe počinje sa Rasta pokretom koji je tvrdio da pušenje marihuane olakšava jasno razmišljanje. Danas to još uvek važi za mnoge dredhede (belce više nego Rasta) i mnogi su uživaoci marihuane. Sa druge strane mnogi Rastafarijanci misle da bilo kakve supstance koje utiču na svest ne valjaju i da treba smanjiti unos crvenog mesa i alkohola. Isti ti Rastafarijanci tvdre da je Bob Marlijevo zalaganje za marihuanu dovelo do lošeg ugleda Rastafarijanaca u svetu.

Sam Bob Marli, kao Rastafarijanac, doneo je dredove na mejnstrim scenu gde se taj stil utopio u razne sub kulture. Dredovi su postali posebno poznati medju putnicima Novog Doba (pagana koji putuju po festivalima od zemlje do zemlje), hipicima, vegeterijancima i veganima, gotičarima i sajber gotičarima.

Dredhedi danas imaju razne razloge zasto prave dredove. Neki od njih prave dredove zbog duhovnog značaja, neki da bi se identifikovali kao Raste, a neki zbog izgleda, mode.. Važno je znati zašto nosite dredove i koji je vaš lični razlog. Tako da, jednog dana kad vas neko pita ZAŠTO ste napravili dredove, možete sa sigurnošću da mu odgovorite zašto ste ponosni na svoje dredove :)